Grejanje: tehnologija kondenzacije objašnjena u pet jednostavnih koraka
| modified: 22. јул 2021.
| Budimo iskreni: iako se puno govori o kondenzacionoj tehnologiji, još uvek nam nije jasno kako ona zapravo funkcioniše, a pre svega nismo svesni svih prednosti kada je u pitanju efikasnost i ušteda. Zato je ovaj mali vodič upravo ono što vam treba: pet pitanja i odgovora koji pružaju jednostavno objašnjenje kako rade kondenzacioni kotlovi i zašto su baš oni najbolji izbor za održivu budućnost. 1. Koja je glavna razlika između konvencionalnih i kondenzacionih kotlova? Dimni gas u konvencionalnim kotlovima gubi vodenu paru koja nastaje sagorevanjem i zbog toga gubi latentnu toplotu koja odlazi u atmosferu. Ova „izgubljena“ toplota naziva se i „latentnom“ toplotom jer se obično ne može koristiti, a proračuni pokazuju da se radi o oko 11% energije proizvedene sagorevanjem. Kondenzacioni kotlovi, s druge strane, skladište deo ove toplote pre nego što se ventiliraju isparavanja nastala sagorevanjem i vraćaju tu energiju nazad u toplotni krug. 2. Zašto je kondenzaciona tehnologija efikasna? Kondenzacioni kotao iz dimnih gasova skladišti određenu količinu toplote koja bi se inače izgubila u atmosferi i koristi je za zagrevanje vode za sistem grejanja. To znači manju potrošnju i veću efikasnost u odnosu na konvencionalne kotlove. 3. Koliko se može uštedeti s kondenzacionim kotlom? Prema podacima koje je objavila ENEA (agencija za nove tehnologije, energiju i održivi razvoj), kondenzaciona tehnologija omogućava uštedu od oko 20% na računima za gas u poređenju sa konvencionalnim kotlovima. Ali sa kondenzacionim kotlovima Ariston energetske klase A možemo uštedeti više. 4. Može li se konvencionalni kotao zameniti kondenzacionim kotlom? Kondenzacioni kotao može se instalirati u bilo kojoj vrsti domaćinstva i bez problema može zameniti konvencionalni kotao. 5. Zašto su kondenzacioni kotlovi ekološki održiviji od konvencionalnih kotlova? Kondenzacioni kotlovi se smatraju ekološki održivim načinom grejanja jer garantuju smanjenje emisije štetnih gasova od oko 75% (CO2 i NOx - azotni oksidi). |
